Reviews for The word from below

The average rating for The word from below based on 2 reviews is 5 stars.

Review # 1 was written on 2013-11-08 00:00:00 Carrie Hintzen Lidija Čukovska je idealna osoba za pisanje ovakve knjige. Vidim da je na netu porede sa Bozvelom doktora Džonsona ili sa Ekermanom i moram da kažem - ipak ne, ona je od te dvojice inteligentnija, obrazovanija, objektivnija i pre svega samosvojnija. Zapisi o Ahmatovoj jesu, kao što im ime kaže, brižljivo vođeni dnevnički zapisi o tome šta je kad Ahmatova rekla i uradila u godinama njihovog druženja, šta je o kom pesniku mislila i koju poznanicu nije podnosila, ali su istovremeno svedočanstvo o jednom istinski teškom vremenu, i o tome kako se ljudska bića lome pod jezivim pritiskom ili mu, ponekad, odolevaju. Ahmatova iz ovih zapisa jeste prerano ostarela žena koja se grčevito bori da sina izvuče iz gulaga a više ne ekscentrična i harizmatična pesnikinja pred kojom su svi padali na kolena. Kaže na jednom mestu otprilike: "Jeste, lepo je biti Ahmatova kad se vozite otmenom kočijom sa suncobrančićem i psetancetom i čujete kako za vama šuškaju 'Eno Ahmatove!' Ali sasvim je drugo kad stojite u redu za haringu, i haringa smrdi toliko da znate da će vam na nju danima smrdeti i cipele i kaput, pa čujete kako neko citira vaš stih 'na more su mirisale ostrige na ledu', nisam htela ni da se okrenem koliko sam se razbesnela." (A jeste mnogo smešno, ta pesma je u njenom opusu otprilike ekvivalent 'Ne, nemoj mi prići' i totalno nereprezentativna iako strašno popularna.) Ono što svakako može zanimati ljubitelje Ahmatove ili poezije uopšte jeste i to što ovde vidimo kako je u praksi funkcionisalo danas već gotovo legendarno pamćenje pesama koje se nisu smele zapisati zbog straha od vlasti. Ahmatova je stihove sastavljala napamet, potom bi ih zapisala pred osobom od poverenja, ova bi ih pročitala i pamtila, onda je rukopis spaljivan. I tako nekoliko puta s različitim osobama: svaki slušalac - po jedan živi rukopis. Takoreći Farenhajt 451. Međutim, naravno da to nije moglo ići sasvim glatko i besprekorno; u jednom trenutku pratimo kako njih dve u nekoliko dana pokušavaju da rekonstruišu pesmu "Podrum sećanja" i kako mic po mic vaskrsavaju sve osim početnih stihova. Koliko se tu radi o prisećanju a koliko o nagađanju i novom stvaranju - ne bi mogli da odrede ni Peri i Lord. I da: barem u ovom izdanju, na početku su neke od tih odabranih i tajnih pesama Ahmatove, na kraju nekoliko pesama drugih pesnika posvećenih njoj, uglavnom žalosno nedostojnih, i jedna pesma koju je priređivač (verovatno sama Čukovska) mudro stavila na sam kraj: Sretenje Josifa Brodskog, jedinog koji može da parira pesmama same Ahmatove.

Review # 2 was written on 2010-10-16 00:00:00 Cameron Pappacena Центральные (и самые болезненные) строки для меня в первом томе: "Я высказала Марине Ивановне свою радость: А.А. не здесь, не в Чистополе, не этой утопающей в грязи, отторгнутой от мира, чужой полутатарской деревне. «Здесь она непременно погибла бы… Здешний быт убил бы ее… Она ведь ничего не может». - А вы думаете, я - могу? - резко перебила меня Марина Ивановна." /Это пересказ разговора автора, Лидии Корнеевны Чуковской, с М.И.Цветаевой, состоявшегося перед самым цветаевским самоубийством, в августе 1941 года./