Broken Land Book

Što bi rekla Lajza Mineli, božanstvena dekadencija od knjige.
Divni, savršeni SF koji se istovremeno bavi uticajem nezamislivo napredne tehnologije na naše živote, politikom i političkim podelama, etikom, zagrobnim životom i metafizikom... ma šta god hoćete. Sve pisano raskošnim, poetskim jezikom, a prikazani svet organske tehonologije je nezamislivo vizuelno bogat, podsećajući na najbolje slike Maksa Ernsta.
Neverovatno koliko je ovo ambiciozno štivo i koliko autor uspeva u svemu što je naumio. Kroz životnu priču neme devojčice Matembe Fileli, Mekdonald prikazuje svet sa nepomirljivo zavađenim frakcijama koje su podeljene verom i jezikom. Kad sam stigla do dela sa preimenovanjem toponima kao ključnim simbolom tlačenja, tačno sam znala da je solidan deo ovog konflikta preuzet iz irsko-engleske istorije, i gle, autor je detinjstvo i mladost proveo u Belfastu, šezdesetih i sedamdesetih, ali podela između Ispovednika i Proklamatora nije puka alegorija niti je mehanički preslikana, analogije se mogu povući i sa nama bližim i bolnijim podelama.
Mekdonald uspeva da stvori svet oblikovan "Zelenim talasom", revolucionarnim biotehnološkim prevratom, iz koga proističu ne samo prikazane tehnologije već i različiti pogledi na svet, religiju, umetnost, svrhu života. "Srca, ruke i glasovi" prosto zastrašuju stepenom u kome se ovako razrađen koncept stapa sa upečatljivim i životnim likovima - ne radi se samo o tome da navijate za njih, nego pojedine scene čak i kod ovako blaziranog čitaoca poput mene zaista zazivaju spontanu neposrednu emotivnu reakciju, strah, sažaljenje, katarzu.
Ima li ova knjiga mana? Pa, od silne krcatosti idejama i slikama, kompozicija je možda malo popustila: ovde ima materijala za bar dve knjige, a etape Matembinog puta/života ponekad su malo sažetije i odsečnije prikazane nego što bih to volela, ali u suštini, zamerka mi se svodi na to da je knjiga prekratka za to koliko je dobra, pa... odbacite je.